Normalan, pravi ili ispravan hrišćanski život – šta je to? To je nešto sasvim drugačije i ražličito od života prosječnog hrišćanina.

Čitaocu Svetoga Pisma, koji na primjer čita Isusovu Propovijedi na gori, nametnuće se vjerojatno pitanje da li je uopšte moguće i da li je neko živio na zemlji takvim životom, osim jedinog Božjeg Sina? Fokusiranje na Isusa doći ćemo do odgovora na naše pitanje. Apostol Pavle je dao svoju definiciju hrišćanskog života u Galatima 2:20: „Ne više ja, nego Hrist.“ On time nije izrazio nešto izuzetno ili posebno, nije opisao neko drugačije hrišćanstvo ili duhovnost. Pavle je na jednostavan način predstavio Božju normu za hrišćane: „Ne živim više ja, nego Hrist živi svoj život u meni.“

Bog sasvim jasno pokazuje u svojoj Riječi da ima samo jedan odgovor i rješenje za svaki ljudski problem: Njegov Sin Isus Hrist. Božije postupanje sa nama se sastoji u tome, da nas stavi na stranu, a Hrista postavi na naše mjesto. Božji Sin je umro umjesto nas, da mi budemo opravdani. On sada živi umjesto nas u nama, da bismo mi bili slobodni. Tako možemo govoriti o dvostrukom zastupanju:

zastupanje na krstu, koje nam osigurava oproštenje, i zastupanje u nama samima, koje nam ishodi slobodu. Ako stalno pred sobom budemo imali činjenicu, da Bog odgovara na sva naša pitanja samo na jedan jedini način – da nam sve više otkriva svog Sina Isusa Hrista; to će nas sačuvati od mnogih zabluda.

Nas dvostruki je problem: grijesi i grijeh. U prvih osam poglavlja Poslanice Rimljanima se nalazi opis pravog hrišćanskog života. Pojasnićemo ove izjave primjerima iz iskustva.

Prvih osam poglavlja Poslanice Rimljanima se mogu podijeliti u dva dijela. Pažljivi čitalac će otkriti da se tu opisuju dvije očigledno različite stvari. Prvi dio je 1:1-5:11, a drugi od 5:12-8:39. U prvom dijelu primijetićemo da se pretežno upotrebljava riječ „grijesi“ u množini, dok se u drugom dijelu govori o grijehu u jednini, tek malo o „grijesima“ u množini. Zašto je to tako?

Prvi dio bavi se grijesima koje sam počinio pred Bogom, koji se daju nabrojati i njihov je broj veliki. Drugi dio bavi se grijehom koje prebiva u meni. Bez obzira koliko grijeha počinim, uvijek je „grijeh u meni“ onaj koji me potiše na činjenje grijeha. Trebam oproštenje za počinjene grijehe (mn.), ali trebam izbavljenje od sile i snage grijeha (jed.), a to je sam izvor moga bića, suština onoga ko sam ja. Jedno se tiče moje savjesti a drugo moje vrste života. Mogu mi se oprostiti svi moji grijesi, ali zbog prirode grijeha koja je u meni, ipak ne mogu imati trajni mir.

Kada po prvi puta zasvijetli Božje svjetlo u ljudskom srcu, tada on moli za oproštenje, jer mu je jasno da je sagriješio. Ali kada jednom dobije oproštenje za svoje grijehe, dolazi do novog otkrića – da u njemu postoji grijeh (jed.) kao princip koji vlada.

Ne samo da sam počinio grijehe, nego duboko u meni ima nešto pokvareno, što je stalno takvo. Imam prirodu grešnika, unutrašnju sklonost prema grijehu, silu koja me vuče u činjenje grijeha. Kada nadvlada ova sila, tada činim grijeh u svome životu. Mogu tražiti i dobiti oproštenje, ali iza toga griješim ponovno. Tako se moj život odvija u zatvorenom krugu, padam u grijeh, tražim oproštenje i ponovo padam.

Shvatam i zahvalan sam Bogu za dragocjenu činjenicu da mi je On obezbijedio oproštenje, ali meni treba nešto više: potrebno mi je oslobođenje! Oproštenje za ono što sam učinio i oslobođenje od onoga što ja zapravo jesam.

Watchman Nee

„I kad beše On u Vitaniji u kući Simona gubavog i seđaše za trpezom, dođe žena sa posudom dragocenoga mira čistog nardovog, i razbivši je izlivaše Mu na glavu.“ Matej 14,3

Veoma skupa posuda sa mirisom se na čudan način pojavila u Isusovom životu. Isus je sedio za trpezom. Odjednom, prema njemu je žurno išla žena koja je na Njegovu glavu prosula skupoceni miris. Toliko je bila uzbuđena, da posudicu nije ni otvorila, već je prosto razbila. Da li je ona bila toliko ushićena? O, ne! Ovde vidimo nešto veliko – snažnu i strašnu veru u objavljenog Boga.
Svuda oko nas možemo da vidimo reklame za osvežavajuće napitke, koji je pre upotrebe najbolje konzumirati rashlađene ledom. Danas, često imamo utisak, kao da bi i neki hrišćani hteli da pravimo reklame o ledom ohlađenom hrišćanstvu. Biblija tako nešto ne poznaje. Kada su dva učenika u Emausu prepoznali vaskrsnutog Isusa, njihove reči su bile: „Nije li naše srce gorelo kad nam je govorio usput i tumačio nam Pisma?“ Apoštol Pavle je zapisao: „Božja Ijubav je izlivena u našim srcima.“ To je strastvenost vere! Ovde vidimo srca u kojima je Isus upalio oganj. Kako je jadno kada su naša vera i naše hrišćanstvo hladni. Kako bi to moglo da se promeni? Naša ljubav prema našem Iskupitelju treba da raste do te mere, u kojoj ćemo biti ispunjeni i osnaženi Njegovom ljubavlju, a Njegova ljubav se najsnažnije očitovala na krstu, gde je postao naš zagovornik pred Bogom, i gde je platio za sve krivice.
Gospode, priznajemo da smo hladni u svojim srcima. Naša želja je da imamo goruća srca za Tebe. Amin.

Wilhelm Busch

NEVEROVATNE ČINJENICE I BROJKE​

Jedno od najvećih logističkih čuda na svetu bilo je kada su Mojsije i deca Izraela bili u pustinji. Da li je Mojsije uopšte razmišljao o tome šta je potrebno da se izvrši Božja zapovest da ih odvede iz Egipta u obećanu zemlju? Morali su biti nahranjeni i zbrinuti, ali šta je on trebao uraditi da zadovolji potrebe tri ili tri i po miliona ljudi? Prema nekim brojkama koje je objavio čovek koji je bio general-intendant u vojsci, navodi se da je Mojsije morao da ima 1.100 tona hrane svakog dana da Izraelci ne umru od gladi. Ako bi se hranili onako kako danas jedemo vi i ja, trebalo bi najmanje 4.000 tona hrane dnevno. Za to su potrebna dva teretna voza, samo da biste Izraelcima dovozili hranu svakog dana. Po današnjim cenama, dnevno bi se moralo imati 7-4 miliona dolara za obezbeđivanje njihovih potreba za hranom. Za kuvanje bi bilo potrebno 4.000 tona ogrevnog drveta i još nekoliko teretnih vozova da dovlače drva svaki dan. Setite se samo da su oni bili tamo četrdeset godina! Oh, da, morali su da imaju vodu. Da bi imali dovoljno samo vode za piće i pranje nekoliko sudova, trebalo bi im svakog dana jedan teretni voz sa cisternama, dug dva i po kilometra, samo da ih doveze. Kako obezbediti toliko vode? Morali su da prođu kroz Crveno more za jednu noć. Njegova širina je varirala od 230 km do samo desetak kilometra u severnoj polovini mora. Dubina Crvenog mora varira od 400 m. do 2.400 m. Ako su hteli da prođu kroz Crveno more uskim putem, po dvoje, onda bi takva kolona morala da bude dugačka 1.300 km, i trebalo bi im 31 dana i noći da sva deca Izraela prođu kroz more. Dakle, morali su da imaju prostor u moru koji je bio širok najmanje 1 km, tako da su mogli da hodaju najmanje 1.000 u nizu, kako bi mogli da prođu za jednu noć. Drugi veliki problem bilo je postavljanje njihovog noćnog logora. Svaki put kada bi kampovali na kraju dana, bio je potreban ogroman kamp koji se prostirao na mnogo kvadratnih kilometara. Toliki prostor samo za noć za kampovanje. Mislite li da je Mojsije shvatio sve ove stvari pre nego što je otišao? Ozbiljno sumnjam da je mnogo razmišljao o ovim “detaljima”. Mojsije je verovao u Boga i On se umesto njega pobrinuo za ove stvari. Ohrabrimo se i mi, jer imamo istog Boga. Mislimo da su naši problemi tako veliki. Zapamtite šta Bog može učiniti! Samo se udružite sa Njim i vaši problemi će biti Njegova briga. Neka On upravlja tvojim životom jer se On najbolje brine za nas.

Autor nepoznat

Ne dozvolite da vas brige nadvladaju, jer sjetite se da je Mojsije počeo tako što je bio stavljen u korpu u rijeku.

Mnogi ljudi žele da služe Bogu, ali samo kao savetnici. 

Lakše je održati deset propovedi nego jednu proživeti.

Kada dođete do kraja svoje pameti, videćete da Bog tamo živi.

Ljudi su smešni, žele u prednji deo autobusa, sredinu puta i zadnji deo u crkvi.

Prilika možda jednom pokucati, ali iskušenje se oslanja na zvono. 

Prestanite da brinete o svojoj crkvi; da je savršena, ne biste joj mogli pripadati. 

Ako crkva želi boljeg pastira, treba samo da se moli za onoga koga ima. 

Sam Bog ne želi da sudi čoveku dok on ne umre. Pa zašto bismo mi to radili?

Da skratimo priču, nemojte je pričati. Neki umovi su kao beton, temeljno pomešani i trajno postavljeni. 

Mir počinje osmehom.

Ne znam zašto neki ljudi menjaju crkve; kakve veze ima ako na kraju opet ne idu u njih?

Pozvani smo da budemo svedoci, a ne advokati ili sudije. 

Budite ribari ljudi. Vi ih ulovite, a On će ih očistiti.

Slučajnost je ono kada Bog odluči da ostane anoniman.

 Ne stavljajte znak pitanja tamo gde je Bog stavio tačku. 

Ne čekajte da vas šestorica snažnih ljudi odnesu u crkvu. 

Bog ne poziva kvalifikovane, On kvalifikuje pozvane.

Bog ocenjuje na raskrsnici, a ne na krivini.

Bog obećava sigurno sletanje, a ne miran let.

Ko te ljuti, taj te i kontroliše!

Ako je Bog vaš kopilot – zamenite mesta!

U molitvi nemojte davati Bogu uputstva – samo se javite na dužnost! 

Zadatak koji je pred nama nikada nije tako veliki kao Onaj koji je iza nas. 

Volja Božija vas nikada neće odvesti tamo gde vas milost Božija neće zaštititi.

Mi ne menjamo poruku, poruka menja nas.

Koliko je osoba velika, možete reći po tome šta je potrebno da se obeshrabri.

Dva su muškarca posjetila jednog mudrog čovjeka želeći ga upitati za savjet. „Sagriješili smo i savjest nam je uznemirena. Možeš li nam reći što nam je činiti kako bi nam bilo oprošteno i kako više ne bismo griješili?“ „Kažite mi svoje grijehe“, reče im mudrac. „Učinio sam veliki grijeh“, odgovori prvi muškarac. 

„A ti?“, upita sveti čovjek drugog muškarca. „O“, odgovori ovaj, „ja sam počinio više loših stvari, ali su tako male da jednostavno nisu primjetljive.“ Ovaj mudri i pobožni čovjek je dugo razmišljao. „Evo što morate napraviti“, konačno je rekao. „Pođite i za svaki grijeh koji ste počinili donesite odgovarajući kamen.“ Muškarci su otišli. Prvi se brzo vrati s velikim i teškim kamenom, tako teškim da ga je jedva nosio. Stavio ga je pred tog mudrog čovjeka. Nakon dugo vremena stigao je i drugi muškarac noseći bez napora vreću kamenčića. 
I on ih je stavio pred mudraca. „Sada“, rekao im je, „uzmite kamenje i vratite ga tamo odakle ste ga uzeli.“ Prvi muškarac je uzeo svoj kamen i vratio ga na mjesto odakle ga je uzeo. Drugi se sjeti mjesta gdje je uzeo tek nekoliko kamenčića, a odakle je uzeo ostale nije se mogao sjetiti. Vrati se za nekoliko trenutaka i rekao da mu je ta zadaća preteška jer ne zna odakle je kamenje. „Moraš znati, sinko moj, da su grijesi kao kamenje. Što je čovjek teže sagriješio, to dublje shvaća težinu grijeha, a kad se iskreno kaje, tada mu je oprošteno. Ako čovjek ponavlja manje grijehe, ne osjeća posebnu krivicu, pa mu zato nije žao i ostaje grešnik. Sada vidiš koliko je doista važno kloniti se kako malih tako i velikih grijeha.“

Slavljenje je najveći posao od svih poslova koje Božija deca imaju. To je najuzvišeniji izraz štovanja koji sveti mogu da izraze. Najuzvišenije ispoljavanje duhovnog života se vidi u ljudima koji slave Boga.

Iako se Božiji presto nalazi u srcu univerzuma, on je ipak utvrđen na slavljenju Božije dece. Božije ime se uzvisuje kroz slavljenje. Nema ničeg drugog što bi jedan hrišćanin mogao da prinese što bi prevazišlo slavljenje. Žrtva je veoma važna za Boga, pa ipak: „Žrtva je bezbožnička gad, a kamoli kad je prinese u grehu“ (Priče 21:27). Međutim, nigde ne nalazimo da je slavljenje gad. U Bibliji se spominju žrtve koje su gad, ali slavljenje nigde.

Molitva isto tako ima veoma značajno mesto u Bibliji, ali nam je rečeno da onaj: „Ko odvraća uho svoje da ne čuje zakon, i molitva je njegova mrska“ (Priče 28:9). Međutim, nigde ne čitamo da je bilo kakvo slavljenje Bogu mrsko. Zar to nije divno?
David u jednom svom Psalmu kaže: „Večerom i jutrom i u podne tugujem i uzdišem, i čuše glas moj“ (Psalam 55:17); i „Sedam puta na dan hvalim (slavim) Te, za sudove tvoje“ (Psalam 119:164). On se moliо tri puta dnevno, a slaviо Boga sedam puta na dan. Pokrenut Svetim Duhom on priznaje od kolike je važnosti slavljenje.
Slavljenje je dodato svešteničkoj službi.

Jedno znamo, a to je da se u vezi sa štovanjem u knjizi Izlaska u pojedinostima iznosi ono što se odnosi na Šator od sastanka, žrtve i sveštenstvo. Ta ustaljenost koja je Mojsiju pokazana na planini nije bila otvorena ni za kakve dodatke ili zamene. Oni koji poznaјu Boga, znaju da se Mojsije nije usudio da doda bilo kakvu svoju zamisao u izgradnji Božijeg šatora u pustinji. Pošto je ceo projekat bio božanske prirode, nikome nije bilo dozvoljeno da izvrši neovlašćene promene u nacrtu. Sve je bilo napravljeno tačno onako kako je Bog zapovedio.

Pa ipak, mnogo godina kasnije, izgleda da su David i Solomon napravili promene u sveštenstvu kada su dodali nešto obredima koje su sveštenici vršili. Oni su postavili veliki broj ljudi koji su služili u slavljenju Boga. Ovu promenu Bog nije odbacio nego je prihvatio.

Ovo vas možda ne iznenađuje; ali ako poznajete Sveto pismo, onda svakako znate da niko ne sme imati nemaran odnos prema Bogu. U Starom zavetu oni koji su prineli tuđu vatru bili su spaljeni. Čak je i u Davidovo vreme Uza poginuo zato što se prihvatio kovčega zaveta koji je počeo da pada sa volovskih kola, koja je Izrailj upotrebio da bi ga preneo na drugo mesto. To nije bilo u saglasnosti sa Božijim naredbama.

David je trebalo da zna da nije smeo da uzima slobodu da uvodi svoje zamisli u službu Božiju. No ipak, vidimo da je on postavio ljude koji će slaviti Boga u šatoru od sastanka. Nikakva vatra nije izašla od Boga da ih spali, jer se to nije smatralo za prinošenje tuđe vatre; niti je pak bilo ko bio udaren kao Uza. Ova činjenica ukazuje na to da Bog prihvata slavljenje. Kada je slavljenje uvedeno u Božiju službu, ono nije bilo odbačeno. Zato ne zaboravimo da i pored toga što bi molitva mogla da bude mrska, a žrtva gad, da nema mrskog slavljenja. Božiji presto je utvrđen na našem slavljenju.

Vočman Ni

Žena je pospremila kuću i sve dovela u red. Skuvala je kafu, ali muž je nespretno pružio ruku i kafa se razlila po stolu.
„Što ne paziš, smotani stvore?“ – viknula je još znojava od spremanja.

„Oprosti“, – kazao je on pa je ustao, obrisao sve tragove i rezignirano zaćutao. Žena je tada pomislila u sebi: „Da je ovo napravio neko ko je slučajno svratio, neko ko mi apsolutno ništa ne znači u životu, sve bi bilo drugačije. Nasmiješila bih se i rekla: Ne uzrujavajte se bez razloga, lako je to obrisati.“ Apsurdno je to. Vrlo često vlastite stresove liječimo vičući na one koji su nam najvažniji i koje najviše volimo, a istovremeno se trudimo uvijek biti ljubazni i nasmiješeni pri slučajnom susretu sa potpunim strancem.

Kao dete, čuo sam priču o patuljku, koji je dao siromašnom ugljaru neku malu kutijicu. Kada ju je ugljar otvorio, blještali su u njoj najlepši dragulji. Sećam se, kako je mene, malog dečaka ta kutijica mnogo interesovala. Za takvom kutijicom sam i ja čeznuo. Našao sam je u našem tekstu. Ovde su na malom prostoru sakupljeni najsjajniji dragulji evanđelja. Pogledajte na Spasiteljevu Ijubav i strpljenje. Zar nema Vaskrsnuti posle svoje pobede važniji posao, nego da ide i traži svoje odbegle učenike? Ne, On ne može da zamisli nešto važnije. I gle: On im služi. Gladnim ribarima je već spremio jelo. To je Njegov način: „Sin Čovečji nije došao da Njemu služe, već da On služi i da položi dušu za otkup mnogih.“ „Hodite, obedujte!“ – govori kao otac svojim ukućanima. Izgubljeni sinovi su primljeni u dom i zajedništvo. „Mi smo njegovi domaći“, hvali se apoštol Pavle. Ovde sede učenici, koji su razočarani i koji su opterećeni krivicom. Milost blaži njihova srca, uspravlja ih i to im je prijatno osećanje. Još uvek se ne smiruju zbog čuda i neobičnog ribolova. Kod Isusa možemo da doživimo čuda. Prelepo jutro! Izišlo je „sunce milosti“, koje osvetljava savest i srce. Dođi, Ti drago sunce milosti, i osvetli sasvim moju dušu. Amin.

Wilhelm Busch

1. Bog će i dalje biti na prijestolu bez obzira na to kakav haos čovjek pokušava napraviti na Zemlji.
2. Biblija će i dalje imati sve odgovore.
3. Molitva u vjeri i dalje će biti najmoćnija stvar na Zemlji.
4. Sveti Duh će se i dalje pokretati i izlivati brojne blagoslove na svoj narod.
5. Bog će i dalje prebivati u slavljenju svog naroda.
6. I dalje će biti pomazanih propovijedi i poučavanja.
7. Riječ Božja i dalje će biti sjeme za čuda i pobjedu u Isusu.
8. Isus će i dalje spašavati izgubljene kada Ga zazovu.
9. Isus vas još uvijek voli i platio je i vase fizičko iscjeljenje.
10. Isus uskoro dolazi po svoju nevjestu.

U zadnje vreme imao sam prilike kao i mnogi od nas što su verovatno imali prilike da imaju sa nekim poslednji susret. Za mnoge od tih susreta nismo bili ni spremni ili smo mislili jos ćemo se videti sa tom osobom. Da li je to tako, niko od nas ne zna, jedino Bog to zna.

Pre mesec dana dok sam čekao na semaforu pored mene je stajao jedan čovek kojeg nisam video preko 20 godina, ali u tom trenutku nisam bio siguran da je to on. Mnogi se promene za kratko vreme a ne u razmaku od 20 i više godina, pa je verovatno to bio razlog što se nisam javio toj osobi, ali to je bio naš poslednji susret. Danas sam ga video u novinama na stranici koju niko ne voli, među umrlima. Iskreno se nadam da je upoznao Hrista.

Koliko ljudi će proći pored nas, a mi i ne slutimo da ih vidimo zadnji put? Sam Bog zna.

Dok ovo pišem pomišljam na mnoge koji su stradali u saobraćaju na putu do kuće iz škole, vrtića, sa posla ili slično zbog nemarnosti vozača ili lične greške, i onda, onda usledi telefonski poziv i neko vam javi da je vaša voljena osoba stradala u saobraćajnoj nesreći. Porodica skrhana od bola.

Verujem da su mnogi iskusili taj poslednji susret sa nekom dragom osobom ili nekom osobom koju poznajemo, za koju smo mislili još ćemo se sresti, ili ste samo čuli ili ste videli u novinama da je ta osoba preminula.

Mnogo puta nije iskorišćena prilika da se kaže nekoliko reči o Bogu i poseje seme u taj život. Neko je posejao reč u tvoj život i danas se moliš Bogu, tražiš Ga čitajući reči služiš Mu. Ne bismo bili ovdje gde jesmo da nismo čuli tu reč od osobe koju je Bog poslao u naš život. (Matejevo evanđelje 28:18-20, Dela apostolska 2:42,44,46-47.)

Bože, hvala Ti što si nam omogućio da kroz Tvoga sina Isusa Hrista budemo deo Tvog naroda. Molim te pomozi nam da ne gubimo iz vida poslednji susret kao što ni Isus nije izgubio osećaj za to u poslednjem susretu kada Mu se obratio jedan od one dvojice koji su bili razapeti na krstu. Jedan od njih je bio svestan svoje grešnosti i toga ko je Isus.

Slava Ti i hvala Bože u ime Isusa Hrista. Amin.

Bog vas blagoslovio.

Jaroslav Strehar, Novi Sad